Gotov je dan deseti.
Deset dana radimo na studiju.
Studio je moje novo staro mesto. Prostor u kome smo nekada boravili brat i ja; pa jedan period nismo boravili, zato što smo porasli i studirali, i sada je došlo vreme da mu se ponovo vratim. Da nekada neozbiljan tinejdžerski prostor pretvorim u ozbiljan studio. Dobro, nećemo preterivati sa ozbiljnostima, ali nema ni postera i bisera mudrosti po zidovima.
Razvoj događaja pratite na Instagramu, ako pratite.
Spontano sam počela da svakodnevno numerišem ono što se radi. I znači mi; pomaže mi da se orijentišem i da napravim jasniju retrospektivu onoga što smo radili.
Recimo da smo prvog dana počeli sa farbanjem plafona. Gomila lamperije! Lepe, ali u tamno braon boji. Lepe, ali na visini. Lepe, ali ne bele. Postala je, ali iz trećeg puta. Ukočene vratove, farbu u kosi, očima i ušima smo zaboravili.
Drugog dana sam krečila. Peace.
Trećeg dana smo morali još samo malo da farbamo plafon.
A četvrtog da još samo malo okrečimo. Zato što je žuta trebalo da postane bela. Zato što joj je potrebno ubeđivanje od tri sloja. Ali pobedili smo.
Ehe, petog dana je došla zabava u radionicu! Zadatak: spakovati sve perle i sav alat i sve sve sve u- nešto, kako bi se sve preselilo u studio. Ne pitajte kako, ali uspeli smo. Sada je sve tamo. Na gomili.
A, znate ono mesto gde odlažete odeću koju više ne nosite? ONAJ plakar. E, pa došao je na red šestog dana. Prugasta majica simbolizuje mnooogo majica i pantalona i haljina i majica i pantalona... A crveni kabal? Pa, gomilu kablova koje je trebalo regulisati. Simple as that. Or not. Znate kako je razmrsiti kablove..
Sedmi dan je potrajao. Trebalo je srediti uspomene sa putovanja. Što po Evropi, što po životu. I-jaaaao! Gle ovo! Joooooj, Beeerliin! I-jee, kad je ovo bilo... i tako ceo dan. Opraštala sam se sa svakim papirićem, slušala kasete i pravila gomile papira od starih svezaka. Našla sam Segu, mnogo diskova i starih albuma. Pravi sentiš dan.
Osam gomila simbolizuje osmi dan. Kutije na sve strane, kese, kablovi, gajbe i ekipa. Svega mnogo. Svi kobajagi strpljivo čekaju da se raspakuju i konačno raskomote i protegnu. E, pa uspeli su delimično. Neki još uvek reže po kutijama i čekaju da se za njih napravi komocija.
A komocije će biti, kada se sredi nameštaj. A jedna od nameštaja je mašina za šivenje. Baš moja. I od devetog dana baš ružičasta!
A danas? Danas druga tura nameštaja. Dan deseti i na redu su fioke i polica. Prvo da se malo poprave, a onda da se malo farbaju. Kako u koju boju? Pa, u standardnu;)
Deset dana radimo na studiju.
Studio je moje novo staro mesto. Prostor u kome smo nekada boravili brat i ja; pa jedan period nismo boravili, zato što smo porasli i studirali, i sada je došlo vreme da mu se ponovo vratim. Da nekada neozbiljan tinejdžerski prostor pretvorim u ozbiljan studio. Dobro, nećemo preterivati sa ozbiljnostima, ali nema ni postera i bisera mudrosti po zidovima.
Razvoj događaja pratite na Instagramu, ako pratite.
Spontano sam počela da svakodnevno numerišem ono što se radi. I znači mi; pomaže mi da se orijentišem i da napravim jasniju retrospektivu onoga što smo radili.
Recimo da smo prvog dana počeli sa farbanjem plafona. Gomila lamperije! Lepe, ali u tamno braon boji. Lepe, ali na visini. Lepe, ali ne bele. Postala je, ali iz trećeg puta. Ukočene vratove, farbu u kosi, očima i ušima smo zaboravili.
Drugog dana sam krečila. Peace.
Trećeg dana smo morali još samo malo da farbamo plafon.
A četvrtog da još samo malo okrečimo. Zato što je žuta trebalo da postane bela. Zato što joj je potrebno ubeđivanje od tri sloja. Ali pobedili smo.
Ehe, petog dana je došla zabava u radionicu! Zadatak: spakovati sve perle i sav alat i sve sve sve u- nešto, kako bi se sve preselilo u studio. Ne pitajte kako, ali uspeli smo. Sada je sve tamo. Na gomili.
A, znate ono mesto gde odlažete odeću koju više ne nosite? ONAJ plakar. E, pa došao je na red šestog dana. Prugasta majica simbolizuje mnooogo majica i pantalona i haljina i majica i pantalona... A crveni kabal? Pa, gomilu kablova koje je trebalo regulisati. Simple as that. Or not. Znate kako je razmrsiti kablove..
Sedmi dan je potrajao. Trebalo je srediti uspomene sa putovanja. Što po Evropi, što po životu. I-jaaaao! Gle ovo! Joooooj, Beeerliin! I-jee, kad je ovo bilo... i tako ceo dan. Opraštala sam se sa svakim papirićem, slušala kasete i pravila gomile papira od starih svezaka. Našla sam Segu, mnogo diskova i starih albuma. Pravi sentiš dan.
Osam gomila simbolizuje osmi dan. Kutije na sve strane, kese, kablovi, gajbe i ekipa. Svega mnogo. Svi kobajagi strpljivo čekaju da se raspakuju i konačno raskomote i protegnu. E, pa uspeli su delimično. Neki još uvek reže po kutijama i čekaju da se za njih napravi komocija.
A komocije će biti, kada se sredi nameštaj. A jedna od nameštaja je mašina za šivenje. Baš moja. I od devetog dana baš ružičasta!
A danas? Danas druga tura nameštaja. Dan deseti i na redu su fioke i polica. Prvo da se malo poprave, a onda da se malo farbaju. Kako u koju boju? Pa, u standardnu;)
"ubeđivanje od tri sloja" <3
ОдговориИзбришиhoćemo before and after!
ljubav za zajedničko majstorisanje... skoro pa mi nedostaje :D
Izgleda da moram nabaviti neki before and after, interesovanje je poveliko:)
ИзбришиBravo Iva, divne promene - novo, a opet staro. Najbolja kombinacija :)
ОдговориИзбришиHvala ti! Kao dete nisam volela to iz starog u novo, ali malo kad se poraste, neke stvari postanu drugačije pa sam sada sačuvala i sredila sve što je moglo i tako mi je drago! Videćeš;)
ИзбришиJao Iva, ja sam mnogo uzbuđena! Već zamišljam kako pravimo žurku tamo, slušamo kasete i pijemo pivicu! :) Jao, sve hoću po principu before/after, jedva čekam! :D
ОдговориИзбришиMislim da se taj dan bliži:)
ИзбришиA before after ako ne nabavim izgleda da sam gotova!;)
I ja jedva čekam da vidim kako će izgledati kad sve bude sređeno, srećan rad!
ОдговориИзбришиTakođe maštam o svom prostoru gde ću moći da se baškarim kako ja hoću. Biće i toga jednog lepog dana. :)
Znam da sad nemaš vremena, ali kad stigneš, baci pogled na pitanja koja sam postavila, volela bih da pročitam tvoje odgovore na njih. Pozdrav!
http://heklam-dakle-postojim.blogspot.com/2014/02/moj-prvi-amigurumi-i-liebster-blog-award.html
Da znaš da i ja jedva čekam! Radimo intenzivno, naziru se konačni rezultati;)
ИзбришиDovoljno prostora za rad i adekvatan alat su zakon!:)
Ja ipak mislim da nije Iskre da ovo nista ne bi bilo moguce. Drzim da je vodila ceo posao. :D
ОдговориИзбришиDa, mislim da si u pravu Sofija:)
ИзбришиPosebno kada je raspremanje u pitanju. Rasprema ona a mi za njom duplo.. čista zabava!;)
Bravo Iva!!! Divno je vidjeti ženu "koja ima muda" da poduzme nešto sama i u tome uspijeva! Vjerujem da ti nije bilo nimalo lako bojati lamperiju na plafonu...uffff...moj vrat...naime, sjetila sam se svog plafona kako sam ga prošlo ljeto sama skidala špahtlom i onda kitala, šmirglala pa bojala...bilo je zaista mukotrpno, ali sam ustrajala u svom naumu i htjela sam sama sebi pokazati da ja to mogu, i jesam!
ОдговориИзбришиVeć vidim kako će tvoj studio biti jedno sjajno mjesto za rad, koje ćeš urediti po svojoj mjeri i jedva čekam finiš!
Sretno!
Sanja, mnogo hvala!
ИзбришиKoliko god bilo naporno, a zaista jeste, opet mi je bilo ogromno zadovoljstvo jer to je moj prostor i ja ga pravim onako kako želim da izgleda. Mislim da je to neprocenjivo:)
Hvala na podršci!
Juhuuuu!! Vrednice vas troje! Ojme ne mogu dočekati da vidim mašinu! To mi je druga omiljena boja posle bele neboje :D
ОдговориИзбришиAjde, jedva čekam još! <3
Ružičasta, roze, baš kako sam zamišljala! Popićemo jedan čaj na njoj vrlo uskoro:*
ИзбришиJoš jedan glas za "before and after"!!! Ništa ljepše nego stvari koje imaju dušu i priču ali u novom ruhu, spremne za kreiranje novih zajedničkih uspomena... I sama imam neke slične ideje...nekada... Srećno, Iva!
ОдговориИзбришиHvala ti! Delimo mišljenje za te stare-nove momente.
ИзбришиA Vaš glas za b&a je zabeležen;)
Iva, kad će biti veliko otvaranje? Nestrpljivo čekam da vidim rezultate. Kad već ja nemam srudio veselim se da vidim da drugo dragi ljudi imaju i uživaju!
ОдговориИзбришиKsenija, mislim da do velikog zvaničnog otvaranja ipak ima još vremena, ali do prvog, malo privatnog otvaranja ima par dana. Pa ćemo videti kako bude:)
ИзбришиHvala ti i želim i tebi jedan prostor za rad po meri!
koliko god ima tih iscrpljujucih momenata kod sredjivanja, ipak nema niceg lepseg nego dekorisanje i skockavanje svog studija. secam se kako je meni bilo, i na kraju kad vidis konacan rezultat, srce ti bude puno i prosto ne zelis da izlazis iz istog.
ОдговориИзбришиjedva cekam da vidim kako ce da izgleda na kraju, mada ne sumnjam da ce biti jedno slatko, kreativno mesto.
Srecan rad :)
Barbara, hvala ti!:)
ИзбришиJesam se malo umorila, ali sam stigla upravo do tih zadovoljstava pa mogu da nastavim. Volela bih da vidim tvoj prostor:)