уторак, 25. фебруар 2014.

Druga desetnina ili Iva did it. studio od 10 do 20

Drugih deset dana kao da je bilo pre deset meseci. Jako mi se daleko čini, a zapravo je blizu.
U drugih deset dana smo uradili još više i studio polako staje na svoje noge. Mi naše pokušavamo da odmorimo i osposobimo za još samo ovo i jao i ono! ali izdržaćemo.
Nećemo ni primetiti kada zapravo počnem da radim tamo! Ili već nismo primetili..

Bio je prvi radni dan, bio je skraćen, bio je spontan i iz studija su izašla prva dva paketića.
Jedan je čekao već pripremljen ali sam želela da ga doradim, a drugi se stvorio. Spojena je prva ogrlica. Važne stvari!

No, pre nego zaista počnem sa radom, da vidimo šta smo to uradili u drugih deset dana.

Jedanaestog: doneli policu. Veliku belu policu, u kojoj je bilo sve!
Dana dvanaestog sam farbala fioke u belo. Prva tura.
Dana trinaestog- tura dva. Jer belo treba da bude belo.
E, a četrnaesti dan je bio jako uzbudljiv! Išli smo da kupujemo cevi, pa smo birali debljinu, pa zglobove, pa je divni otac mog muža napravio sto. Onaj sto što sam baš tako zamišljala. Tako ga je napravio, zato što je car. A i moj čovek je car, jer je sve pre toga iscrtao i isplanirao ♥
Dan petnaesti: montaža konstrukcije. I naručivanje ploče. I hiljadu i jedan detalj između toga.
Posle toga sam farbala. Koješta u kojekakve boje. Nije sve ipak tako belo.
U poslednjem trenutku sam odlučila da zeleni zid ne bude zelen. Nije tirkizna, nije azurna, nije plava, nije zelena, nije petrolej. Ali je ona morska, savršena, što uz belo drvo bude još savršenija, pa onda gledam i gledam i gledam. E, u takvu sam boju farbala zid sedamnaestog dana.
A osamnaestog? Raspakivanje! Raspremanje! Raspoređivanje! Neka se kutije otvore, neka se stvari raduju! Sloboda, komfor, trčanje po prostoru, policama i fiokama!
Sledećeg dana grupisanje boja i alata za farbanje i- odlaganje. Doviđenja, zdravo i hvala! Bilo mi je zadovoljstvo.
Dvadeseti dan je bio ljubavni ♥ Tabla je bila gotova, montaža je bila uspešna a čaj, kafa i kekcići servirani na stolu naopačke. Čist ugođaj!

Posle dvadesetog dana nismo stali sa radom, ali sam stala sa brojčanim izveštajima. Inspiracija je rekla da je dovoljno, ja sam rekla da je okej.
I dalje ima dosta posla, ima mnogo detalja koji čekaju da budu osmišljeni, postavljeni, ofarbani i ko zna šta još, ali radujem im se. Umorna sam, mnogo radim, ali vidim napredak i čujem uzdahe i podršku onih koji su videli koju sliku više i to mi mnogo znači.
A i vi ćete, samo da namontiramo;)

7 коментара:

  1. oooooo baš baš uživam u ovim radovima. sjajno si to osmislila da sve po nešto znamo, ali nam konačna slika izmiče. samo mi golicaš maštu ;)
    I šta sad? Sad još željnije iščekujem naredni post...i sve one postove koji će uslediti kad se divan nakit bude nizao, stvarao, maštao i rađao u studiju :*

    ОдговориИзбриши
  2. Браво, Ива! Уживај! Завидим ти јер радиш оно што волиш, и радиш са својим човеком и делиш са осталим драгим људима. Јако ми се свиђа оно "Пронађи и ради оно што волиш и нећеш више радити ни један дан до краја живота". Делује ми да си ти ту негде :) Поздрав из НС!

    ОдговориИзбриши
  3. 12, 14, 15 i, naravno, 20. Odlične fotografije! Radujem se sledećem postu :)

    ОдговориИзбриши
  4. kakva divota! i bas sam se obradovala sto si odabrala tu kao plavu, a ne onu zelenu :)

    ОдговориИзбриши
  5. genijalno! Odbrojavam dane na instagramu, super su!

    ОдговориИзбриши