Blogov zimski san

Ne stižem da pišem. Ne stižem.
Kada imam najveći nalet inspiracije- nije momenat.
Kada nemam inspiracije- imam vremena, pa budem lenja. Ili umorna. Ili ipak zauzeta. I žao mi je zbog toga.
Ovaj blog je jedno važno mesto i bitno je održavati ga. Svratiti. Svraćate vi, to vidim, ali red je i da se ja pojavim. Vaše posete me raduju i vaši komentari me raduju i vraćaju ovde, kada za to i nisam baš raspoložena.

Ovih dana radimo na studiju. Krečimo, farbamo.. farbamo drugi i treći put. U raznim stilovima.

Studio će biti moje novo malo, veliko, ogromno mesto. Samo moj prostor od dovoljno kvadrata, sa dovoljno svetla i dovoljno bele. Uvešću i pink. I zelenu. I malo prirodne boje drveta, ofkors. Ostalo će biti šareniš materijala. No, o svemu tome korak po korak. Brojimo dane na Instagramu:
Prvi

Drugi

Treći

Četvrti

Peti

Ako bih nastavila sa hronologijom od poslednjeg posta ka ovamo, pisala bih vam ponovo o Zagrebu. O FISTT-u na kom sam izlagala, o Artomatu koji sam posetila i o ljudima koje sam upoznala. I neizmernoj radosti u svemu tome.
A ako bih vam pisala o pre nekoj večeri, pa ka poslednjem postu, pisala bih prvo o radiju, o Tamarinom i mom gostovanju na Radio Beogradu 1. Najjači nalet emocija i utisaka se slegao u povratku iz Beograda, ali tada nisam mogla da pišem. Ali sam maštala i daleko sam stigla.
Radio je moja nova ljubav.

Ako bih vam pisala o stvarima između ta dva, bilo bi tu mnogo postova: bilo bi novih ogrlica sa Blogomanije i novih ogrlica sa FISTT-a. Bilo bi novih narudžbina. I tako novih i dobrih čajeva! Iz Irske i Los Anđelesa. Iz Beograda i Čikaga. Pisala bih i o do!ts-u i poklonila bih vam par brojeva. Pisala bih o februaru i raznim rođendanima i poklonila bih vam nakit. Pisala bih o jednim minđušama i mnogim minđušama. Uradila bih konačno DIY post. Redizajnirala blog i napravila sajt. Pisala o Putospektivi. Pohvalila se čajnim paketićem iz Slovenije. I začinskom nabavkom iz Zagreba. Napravila bih novu kolekciju.

Ali, ja sam jedna žena i jedna mama i jedna sam u ovome. Ne želim da post piše neko drugi; ne želim da bilo koji element pravi neko drugi. Niti da fotka neko drugi. Niti da se bilo šta ponovi ili ukalupi. I trudiću se da istrajem u tome, ali negde nešto nekad mora sačekati. Ovako kako sada čeka blog. I vi. I hvala vam što ste strpljivi, što ste tu i što ostavljate divne komentare podrške.
Upoznala sam mnogo dobrih i veoma dragih ljudi zahvaljujući svemu ovome i neizmerno sam srećna zbog toga.