Neobjavljene, a lepe. Priča prva.

Imam jedan folder, zove se Neobjavljene, a lepe.

I svaki put kad ga prelistam, kažem: Ju, što su lepe!
I zapitam se: A što ih nisam objavila?
I kažem: Šteta što stoje.
I uradim: ništa.
Baš jedno lepo, veliko ništa.

Ne znam zašto je danas taj dan, ali danas je. Od danas ću da objavljujem po malo ili po jednu ili po sve, i da vam pričam priče o njima. Ako se setim. Ili ako ih nađem. Ali, pokušaću, stvarno.
Nije neko vreme za pravljenje čestite koncepcije i disciplinovano sprovođenje iste.
Vreme mi je gomile čistog i prljavog veša, vreme mi je rasturenih igračaka po stanu i studija zatrpanog materijalima i neznamvišečim. Vreme mi je haotičnog, ali rada.
Nekad je, izgleda, baš takvo vreme pravo vreme za početi nešto.

Dakle: prva.



Za Anu. Pravile smo je po suknji. Poslala mi je fotke suknje, pa smo poklapale nijanse, kombinovale materijale i uklapale sve to u ovaj model ogrlice. Obzirom da su oba dela heklana koncem, izabrala sam dva različita rada.
Lepa roze i lepa ljubičasta, sa baš tom narandžastom. I malo srebrnih detalja. Baš kao sa slike:



Danas je Ani rođendan. Nije da sam montirala da baš danas pišem post i da pišem baš o Ani i njenoj ogrlici, ali neki fakat dobar random je to super namestio.

Zato Ana, srećan ti rođendan!