Uskršnje izdanje

Bio je to jedan jako mali krokodil od plastelina, sa gomilom detalja, kao i sve ostale figurice iz tog društva. Krokodila se sećam najbolje: imao je maale noge sa tri crtice da glume kandže i onom uglastom čačkalicom iscrtane krljušti. I imao je najmanje oči na svetu. Male crne mrvice, što kao dete ne možeš da napraviš, nego sve razmrljaš između prstiju.
Ali mama je umela da napravi te oči i te nožice i umela je da napravi sve. I savršenu klovn tortu, i savršen kolač i perle od gline i narukvicu od kanapa i sve to pre blizu trideset godina. Brat i ja smo obletali, pitali "Mogu ja, mogu ja?!" i mogli smo. Pravili smo diivne mešavine svih boja plastelina, koje su savršeno prijanjale uz tepih ♥

Tata je bio majstor na žici. Klešta i žica i čitava gomila figurica. Tu se sećam zvezde i svih tih žičanih komada na gomili i znam kako su zveckali. Naš zadatak je bio da ih kvalitetno zamrsimo i rastegnemo do neprepoznatljivosti. Odlično smo ga obavljali.
Sećam se i obuke za pravljenje frule od vrbe i luka i strele i rezbarenja. Jasno je kako sam izrasla u pravu devojku što uzdiše za dobrom bušilicom i kleštima ♥

Rasli smo u prirodi i rasli smo tako da bih rado taj model postavila kao domaći zadatak i standard u roditeljstvu. Ne da baš svaka devojka uči gađanje strelom pravo u metu, ali da roditeljski cilj bude druženje sa decom i mašta na maksimum.

Ove godine sam se pravila džentlmen, pa sam prepustila da prva heklica bude moja mama. Prva heklica u ukrašavanju uskršnjih jaja. Praznici su, Iskra je jedno potpuno obožavano biće i prilika je više nego prava za igranje kao nekada.

Moj favorit je jasno istaknut. Groktali smo, pevali odjavnu Peppa Pig pesmicu, vrckali figuricom i po pet puta ponovo lepili oči i uši.

Ceo aranžman je bio sa mahovinom, sa patkama i figuricama u posudi sa vodom. Pa malo gnezdo sa još manjim pilićima i hlepčić u obliku zeca. Napravila nam baka.

I kićanka. I dugme. I traka za jaje i kikica za jaje. I hiljadu i jedan detalj.

Ljubav je čudo!