Neobjavljene, a lepe. Priča prva.

Imam jedan folder, zove se Neobjavljene, a lepe.

I svaki put kad ga prelistam, kažem: Ju, što su lepe!
I zapitam se: A što ih nisam objavila?
I kažem: Šteta što stoje.
I uradim: ništa.
Baš jedno lepo, veliko ništa.

Ne znam zašto je danas taj dan, ali danas je. Od danas ću da objavljujem po malo ili po jednu ili po sve, i da vam pričam priče o njima. Ako se setim. Ili ako ih nađem. Ali, pokušaću, stvarno.
Nije neko vreme za pravljenje čestite koncepcije i disciplinovano sprovođenje iste.
Vreme mi je gomile čistog i prljavog veša, vreme mi je rasturenih igračaka po stanu i studija zatrpanog materijalima i neznamvišečim. Vreme mi je haotičnog, ali rada.
Nekad je, izgleda, baš takvo vreme pravo vreme za početi nešto.

Dakle: prva.



Za Anu. Pravile smo je po suknji. Poslala mi je fotke suknje, pa smo poklapale nijanse, kombinovale materijale i uklapale sve to u ovaj model ogrlice. Obzirom da su oba dela heklana koncem, izabrala sam dva različita rada.
Lepa roze i lepa ljubičasta, sa baš tom narandžastom. I malo srebrnih detalja. Baš kao sa slike:



Danas je Ani rođendan. Nije da sam montirala da baš danas pišem post i da pišem baš o Ani i njenoj ogrlici, ali neki fakat dobar random je to super namestio.

Zato Ana, srećan ti rođendan!

Uske pantalone

Jel peglate vi farmerke?
A koje su vam omiljene? Svetle? Tamne? Sa elastinom ili kakav elastin šta mi pada na pamet?
Ste ih pocepali na kolenima?
Ako se pitamo o farmerkama, elastin ne volim.
Između tamnog i svetlog džinsa, preferiram tamniji. Ili bar neku sredinu.
Nemam pocepana kolena, ali sam okej sa tim. I ne peglam džins. U stvari, ne peglam ništa.

Jednom, nekada davno, sam za Nevenu napravila jednu 'vaku. Model iz ove kolekcije, ali teksas tema.



I nije mi padao na pamet taj teksas do evo baš pre neku nedelju. I tako mi je dobro pao na pamet da sam jutros mislila da ću zauvek praviti teksas i samo teksas. Ali pošto nemamo toliko vremena u životu, hajde da pustim ovih nekoliko, a posle ćemo videti.

Prvo, pošto sam se zaletela sa teksasom, stavila sam ga na obe strane. Jedan tačkasti točkić, da me želja mine i ostalo onako kako ja zapravo najradije nosim džins. Uz belu majicu i nešto crno. Kanap ako se zadesi i to je to.



Onda sam shvatila da ću naredne praviti u tom stilu. U stilu odsustva šarenila i boja, u prisustvu jednostavnosti. Odatle jedna lapo-lapo; malo džins, malo teget i puno belog. Heklanog, zamršenog, plastičnog i tako tog..



A gde je belo, stavimo malo i crno. Ili mnogo crno.



Onda jedna sa perlicama. Sa mnogo perlica, mnogo nizanja i heklanja, ali voljenja. Sitan hekl i biće ga još.



Jedna minimalistička u istoj tolikoj količini. Komada jedan, planiram komada više.



I konopac. Konopac u boji kanapa, obostrani džins i krupne kugle raznih radova.



Dakle, teksas sezona!
Čini li vam se udobno? :)

Lete, lete, lete... ogrlice!

Bilo bi super da sad raspalim neki najbolji post na svetu! Neki strava tekst, pa neka ultra šarmantna inspiracija, pa ne znam ni ja šta. To sam valjda očekivala sada od sebe, kada je u pitanju blog. Da svu tu akumuliranu inspiraciju prospem odmasadodma i napravim neznamšta.
Ali, nećemo se ložiti previše; nema od toga sada ništa.

Inspiracija mi se preusmerila na ogrlice. Radim dan i noć, radim mnogo i jako mi prija. Nedostajao mi je posao. Nedostajao mi je rad u kontinuitetu i lepo je što ga sada imam. Pet radnih dana u cugu- vau! Deset? Ludilo! Heklam, vrtim, nižem, kombinujem i fotkam...

Kolekciju inspirisanu Ptičicinim fotografijama sam započela jednom od ideja, a to je da nema jasnog koncepta. Nema sad je počelo i sad se završilo, nego je ostalo malo otvoreno i malo drugačije od dosadašnjeg rada. Plivam onako kako me nosi i kako ogrlice donosi :D.

U skladu sa tim pravilom da pravila nema, slobodna sam da nastavim tamo gde sam kobajagi stala.
Kod fotke koja se zove Composition. Everywhere.

Ako mene pitate, to izgleda ovako:

I, ako mene pitate, to izgleda još četiri puta ovako.
Zlatno, sa drvetom, sa semenkama iz Brazila i perlica sitnih hiljadu.



I šareno izgleda. Sa perlicama iz Zagreba, sa jednom iz Atine, sa novim smotuljcima od polimerske gline i par komada staklenih.






Izgleda i belo. Svuda su sitne, mnogobrojne i heklane perlice. Sem toga, ovde sam smestila drvo, pa glinu i još po nešto.


Izlgleda i crno, na tačke i na žuto. Mala veza sa ovom malom kolekcijom je drvena perla bojene u crno, pa tačkana u belo. Posle sam u sledećoj Točkastoj tačkastoj kolekciji nastavila u sličnom maniru, što ste verovatno primetili.



Dok ovo listate, pripremam još. Ali polako. Za početak, kako vam se dopadaju ove lepojke?
I šta radite inače? :)
Nismo se dugo videli ovde.

Srebrne cipele, četvrti krug

Niz se nastavlja.
Stigli smo do četiri, do kanapa, srebrnih cipela i crvenog maka.
Ko se tek sada uključio u priču, prethodne epizode su ovde, ovde i ovde.

U mojoj verziji fotografija iznad izgleda ovako:

U svakoj sledećoj, malo drugačije, ali u osnovi identično.

Ne bih da favorizujem, ali crna :)
A vi?

P.s. Detalji o cenama i dostupnosti ogrlica će biti na Facebook stranici.

Druga tura nasmejanih ogrlica.

O ideji, inspiraciji i prvoj realizaciji ste čitali u prethodnom postu.

Nemam ništa novo da vam kažem, ali imam da pokažem.

Možda je deo sa rafijom previše plastično predstavljanje za moj ukus, ali je ta preterana plastičnost dovela do novih i novih ogrlica. Sa delovima punjenim perlama i perlicama, sajlom i pužićima i kockicama. Drvenim i šarenim.

Dostupnost, cene i detalje vezane za prodaju, pratite na Facebook stranici. Trudiću se da što redovnije apdejtujem o tome koji komad je prodat, a koji slobodan.

Vidimo se tamo :)

Nasmej se, ogrlica!

Novu kolekciju ogrlica sam zamislila kao prethodne. Jedna inspiracija- jedna ogrlica.

Kao Kokteli.
Kao Vesnici proleća.
Kao Oktobarski Elle.

Međutim, kako stvari ne teku uvek zamišljenim tokom i kako je inspiracija zapravo jedna čudna, intenzivna i teško ukrotiva stvar, odlučila sam da promenim pravila. Odnosno, da ih eliminišem.

Zato vas danas uvodim u priču, otkivam tajnu i nagoveštavam nepredvidiv tok radova.

Tajna nije neka velika, nikome rečena; samo nisam o tome javno govorila. Nisam govorila da će inspiracija za nove ogrlice biti Ptičicine fotografije iz njenog projekta One photo a day keeps doctor away. Godinu dana, svakoga dana jedna fotografija. Strava projekat, super ideja, poštovanje za istrajnost u realizaciji. Ali pre svega bravo i bravisimo za fotke!

Mnogo mi se sviđa da zamišljam kolekciju od 366 ogrlica inspirisanih tim fotografijama. Ipak biram nekolike, a počinjem sa najintenzivnijom za sada.

I počinjem sa jednom, u više verzija.
Jer nisam mogla da prestanem.
Jer sam gorela od želje da nižem i heklam te male perle.
I te silne konce u tim silnim bojama!

"Tighten it too much, it will snap, leave it too slack, it won’t play. Strive for balance."

Ovo je prva, originalna, inspirisana fotografijom. Svaka sledeća je inspirisana njom. 

Kako vam se čine? :)

Post oko vrata

Ima taj neki teret, što mi se natovari, kada nešto ne radim. Tipa ne pišem blog. Nema pa nema. Isti taj teret navrati, kada ne objavljujem ogrlice. A šteta. Ima ih dosta, drage su, dragi su ljudi koji su ih naručili, a ja o njima ćutim. Stoje tako u folderu i dosađuju se.

E pa, došlo je vreme da se malo prošetaju po blogu i svrate na stranicu!

U ime druženja ogrlica u albumu, objavljujem njih dve: jednu što je u Podgorici i drugu, što je u Nišu.

Ja verujem da im je tamo lepo, a vi mi recite kako vam se dopadaju :)

Nešto sasvim lično

Ogrlice možete kupiti na Zelenom vencu. Dole, u prolazu. "Tunike, helanke, tunike, helanke, O-GR-LI-CE!!!" Stopedes't dinara, razni modeli. Možda ima i tri za sto.

Kod Kineza tek imate ludilo od izbora. Tamo dolaze tete sa onim velikim torbama i kupuju na gomile. Uglavnom butik modeli, ekstravrh, "uzmi ovu, ova ti se sad najviše nosi" i slične. Kod teta u butiku nisu sto dinara, ali kod Kineza jesu.

Od atraktivnijih mesta za kupovinu nakita možemo izdvojiti tržne centre. Izobilje prodavnica, izobilje modela i cena. Ključne reči: "aktuelno" i "u trendu". Lično ne volim aktuelnosti i trend, ali nemam ništa protiv svega toga.

Postoje i elitna mesta za kupovinu nakita. Tamo dolaze odabrani i kupuju odabrano. I uglavnom jako skupo. Plemeniti metali, drago kamenje i slične vrednosti sa mnogo cifara.

Međutim, nisu cifre poenta priče, već autentičnost. Ja njoj dajem prednost i za mene je ona najvažnija.

Ima jedan stil pletenja ogrlica i narukvica koji me je naučila jedna Laura na plaži u Španiji, pre nekoliko godina. Kamp, pesak, konac i smeh, jer ona zna engleski i nemački koliko i ja španski- ni malo. Svejedno sam naučila da pletem i provukla narukvicu kroz bušnu školjku koju sam pronašla na toj plaži. Nula dinara, i milion uspomena.

To je samo moja narukvica, kao što je Tamarina ogrlica samo njena. Nisam je plela na plaži u Španiji, ali sam je pravila samo za nju, po samo njenim prugama. I samo Geravodeli zna šta su te pruge, koliko su važne i odakle potiču. A ja znam da je to prva ogrlica koju sam napravila u svom studiju. I znam da sam je pripremala kao deo iznenađenja, povodom prvog rođendana Putospektive. Zato što je Putospektiva sada velika i sve veća.

Fotka via Iva did it. Instagram

Ovu ogrlicu je Tamara nosila na svom prvom pojavljivanju na televiziji. Nosila ju je i na jedno važno fotografisanje. I nosila ju je povodom otvaranja Iva did it. studija. Stalno je nosi i ja sam stalno srećna zbog toga. A svaka perla je važna i svaka ima svoje mesto. Kao i pruge.

Fotka via Geravodeli

Fotka by Nasmej se ptičica

Fotka by Nebojša Nišić

Mnogo važnosti može stati u jednu ogrlicu, zar ne?

Neredi u folderu

Folder sa ogrlicama koje nisu ugledale svetlost bloga je pun. Ogrlice se unutra guraju, raspravljaju i neraspoložene su. Ljute se na mene i kroz zube pitaju: "A zašto ona prvo, a ne ja? Zašto?!"

A ja onda lepo odem na New Post i rešim probleme. Ili bar deo problema.

Ostalo je još ljutih, ali lepih komada. Potrudiću se da ih objavim što pre, radi mira u folderu.

Vi se nemojte plašiti cura iz posta. Sada su u zenu, želje su ispunjene ;)