Pre nekoliko dana došao je Roko. Crn momak, jako elegantan! Došao je i poveo sa sobom belu olovku.
Put iz Osijeka do Valjeva prešao je u savršeno dizajniranoj koverti, jer za njega drugačija koverta i nije.
Kako je bio vrlo umoran od puta, odmah sam pripremila kafu. Jednu jaču, crnu, da se ne brukam.
Crna kafa-belo mleko. Crna boja-bele krede. Odmah sam se potrudila oko kontrasta.
Roko voli kafu sa šećerom?! Nema problema! Nudim dve vrste u dva oblika.
Kada se malo raskomotio, bila sam slobodna da mu pokažem kako crtam. Srce i sunce za početak, sa oblakom i talasima. Jedna devojčica i malo cveća. Nisam htela da ga preopteretim u startu, ali sam mu najavila dosta toga.
Jer on je poseban i beskrajno inspirativan. I ja sam to znala onoga dana, kada sam ga prvi put videla. Znala sam da je on rokovnik mog života!
Savršen pod prstima, sa najšarmantnijim crnim stranicama na svetu. I detaljima za poljubiti!
Rekla sam mu kako jako volim crno-beli kontrast; kako sam pravila crnu boju za školsku tablu, farbala limenke od kafe u crno, pa po njima pisala belim markerom i kako me sve to jako inspiriše.
Rekla sam mu da planiram novi DIY post u kom ću pisati o svojim teglicama sa začinima, gde su takođe crna boja i bela kreda.
Roko je pažljivo slušao i rekao mi da se raduje što ću skice praviti baš po njegovim stranicama. Raduje se mojim idejama i nepredvidivoj inspiraciji. I ja se radujem, jako!
I zahvaljujem divnim ljudima iz Lega-Lega preduzeća! :)
Put iz Osijeka do Valjeva prešao je u savršeno dizajniranoj koverti, jer za njega drugačija koverta i nije.
Jer on je poseban i beskrajno inspirativan. I ja sam to znala onoga dana, kada sam ga prvi put videla. Znala sam da je on rokovnik mog života!
Rekla sam mu da planiram novi DIY post u kom ću pisati o svojim teglicama sa začinima, gde su takođe crna boja i bela kreda.
I zahvaljujem divnim ljudima iz Lega-Lega preduzeća! :)
