Vikend je bio savršen. Bez preterivanja, bez preuveličavanja: savršen. To sam mislila, dok smo se vraćali u nedelju, već kasno, već mrak, Iskra spava, u kolima tiha i lepa muzika.
Ko ne prati moje
instagramsko (manijakalno) postanje, verovatno ne zna da smo bili kod Lalice. Bili kod Nevene i Miljana. Jeste, Nevena
Hleb i lale. Divna ona, divni oni i njihov divni dom. I svi mi u njemu:
Iv i
Matija, nas troje, njih dvoje i Simka i Rudi. Oni u kući, a Žuti i Crni napolju. Takva raspodela.
Toliko imam utisaka, da ne znam odakle bih počela i šta bih izabrala da vam ispričam. Ne može sve, jer ne bih ni umela sve da kažem. A neke stvari se i ne pričaju, već se žive i uživaju.
Kako god, preplaviću post fotografijama koje ne mogu da prestanem da gledam.
Putovali smo neplanirano dugo, ali svejedno nam je bilo zabavno. Naravno, najvažnije je da prvo Iskri bude zabavno, pa smo u to ime oblačili Medi košulju i stavljali mu Ivanine perle..
A onda smo stigli. U carstvo! U pravi dom, što se napravi kada dovoljno maštaš pa posle budeš vredan i uporan i napraviš. Onako po meri.
Kako smo ušli, tako smo krenuli da cijučemo od radosti! Pa vidi ovo, a vidi ovo, čekaj, hajde prvo limunadu, ne ne, prvo Iskri ručak, jaaao, Iv, vidi OVO, a da, Iskri ručak.. i tako u krug.
Dok se nismo svrtele u kuhinji. U savršenoj Lalicinoj kuhinji, koja će tek biti ona iz snova..
I nismo iz nje izašli, dok nismo postavili večeru. Bilo je beskrajno zabavno!
Na meniju:
Zucchini pizza. Glavni kuvar: Iv. Domaćin: Nevena, a ja: prva violina. I prva kamera. Pa prvo na Instagram.
Obukla sam
the kecelju..
i objavila seckanje tikvicama! I krompiru!
A u međuvremenu je Iv pripremala testo. I pripremila ga muški!
Nevena je pravila salatu.
Moj zadatak je bio da ovaj put presudim kikirikiju, a Lalica ga je stavila u salatu sa sve magičnim začinima i sosovima. Pa smo uz glasno "MMM..." davali do znanja i sebi i njoj da je to jedna tako dobra kombinacija!
A dok se pica pekla na specijalnom kamenu, naši dragi muškarci su se bavili degustacijom piva i zabavljali Iskru.
Kako smo krenuli u veoma važne goste, poneli smo i važne darove. One najlokalpatriotiskije!:) Valjevsko pivo i Moravu. Da, Jelićevu Moravu.
Po dolasku smo pili Phoenix Oolong. Iz Hong Konga donešen, pa gaiwan, pa sve što treba... pa jao! A onda smo otvorili Moravu kada se dovoljno ohladila. Savršena.
I dok pokušavaš da načneš sve teme o kojima sve više želiš da pričaš, sa ljudima koji čine da budeš srećan do nebesa, pica je gotova. I prva i druga i treća. I salata. I savršeno marinirane crne masline.
Sve na
ajojkakojedobar oval, pa na sto.
I onda onaj momenat kada uživamo u dobroj hrani, piću i društvu. I vidiš i znaš da možeš tako baš dugo i ponovo i još jednom.
Pripremali smo se za spavanje uz One fine day (Jakatta). Nisam verovala ušima.
A ujutru: sunce. Puna kuća!
I doručak. Sa OH! dezertom.
I Nevenin gospodin hleb. Jesmo li se naklonili? Hoćemo li još jednom?;) Od mene ima duboko poštovanje.
I dragi, vredni Rudi. Dok se gospođa Simka izležava.
A onda: mafini punjeni karamelom. Da.
Pa malo fotkam, malo probam.. Dodam Ivani, pa dodam sebi..
Dok nije stigao ručak i novi dobri ukusi. A o njima čitajte kod Nevene.
I dok smo se družili, mazili i igrali.. došlo je vreme za nazad. U realnost. A nije nam se išlo.
Jako nam se dopalo i potrudićemo se da ponovimo čim pre.
Potpuno sam oplemenjena.
Hvala dragim ljudima, divno je što postoje.
Fotkala: Ja :) 
Tumbale su se u jednoj ogromnoj posudi za hleb, mirisale na čaj i strahovale da čitave dođu do odredišta.
Kako je sve prošlo kako treba, radost je bila velika i svestrana! Radovao se Beograd, smejali su se Valjevo i Novi Sad.
Sada se minđuše baškare u Bačkom Petrovcu. Tamo je udobno i lepo. Sigurna sam da su već videle svaki detalj nove kuhinje i malo im zavidim zbog toga :)
Srećan rođendan Neveni ♥
